Srbi su skoro precutali Jasenovac i druge jame po NDH. Pustili su da se taj logor srusi nakon rata, da se cigle iskoriste za podizanje kuca mestana. To je jedini ukloljeni konc-logor iz 2. svetskog rata. Da nisu Kozaracanke godinama silazile tamo i palile svece do danas nista ne bismo ni znali ni ucili. Od raspada Jugoslavije ni jedna srpska skupstina nije donela ni obicnu rezoluciju kojom osudjuje genocid u NDH. Treba uci u EU, a Hrvati mogu da stave veto. Zato je ponizavanje nastavljeno. Kako je vlast dobila podsku SPC za to? Pa verovatno obecanjem da ce se zalagati sa Kosovo - ukratko trampa. Vi popustite sa pricom o NDH,a mi cemo malo vise braniti Kosovo. Vecni kompromisi, ponizavanja, gubljenje integriteta. Za dva filma O Jasenovcu drzava je dala manje para nego sto dobije jedan africki igrac koji potpise ugovor sa Zvezdom ili Partizanom! Tako stoje stvari, Srbi.

Nedostojno je da se nama, vernicima SPC, Sinod obraca ulicarskim I svadljivim recnikom. Ocigledno je da to nije pisala svestena ruka, mozda pre Basara Ili Marko Vidojkovic. A nije nimalo iznenadjujuce sto se na udaru nasao Vasilije Krestic , jedini nas istoricar od ugleda koji se u potunosti posvetio temi istorijskih odnosa srpskog I hrvatskog naroda I temi hrvatskog, drzavno organizovanog I sprovedenog genocida nad Srbima. U drustvu u kojem jos nema, proverio sam, nijedne doktorske Ili magistarske disertacije o Jasenovcu ( Misina je tvrdio da nema I nijednog diplomskog rada, ako je to moguce poverovati) Kresticevi temeljni naucni radovi I ne mogu biti drukcije ocenjeni nego kao blasfemija. Culibrk je nedostojan mantije, a nekoliko nasih pravih istoricara trebalo bi da organizuju strucnu tribinu o knjizi Dejana Ristica "Mitovi srpske istorije", koja je dobila veliku I orkestriranu popularizaciju.

Crkva nije više ni senka od onoga što je bila. Od prepuštanja naših svetinja u Makedoniji, do negiranja genocida nad našim narodom u NDH, do ćutanja oko svih sporazuma koje je Vučić potpisao u zadnje vreme... Jednostavno na crkvu više ne možemo računati kao na jedan od stubova našeg naroda niti su ljudi koji tamo sede dostojni istorije koje predstavljaju.

Veliko hvala NSPM za prenos ovog pisma akademika Krestića sa portala autograft.rs , još samo da “POLITIKA” list sa najdužom tradicijom učini isto.

Vasilije svaka ti je Njegoseva,crkveni sekretar i njegov centralni komitet vec odavno nije vredan paznje i respekta,silni i bahati,racunaju i tako se ponasaju kako niko prava nema da ih bilo sta pita i poziva na odgovornost,kakav presednik takav i njegov sekretar,kakva vlada takav i sinod,kakvi ministri takve i vladike,mogu da zamislim sta bi sve Vasilije rekao da se nade sa sekretarom u 4 oka

Nadam se da ni patrijarh Porfirije ni vladika Jovan neće trošiti reči na hranjenje ove povređene sujete. Porfirije i Jovan su dvojica vladika na koje SPC može da bude ponosna, podjednako blistavi kao duhovnici i intelektualci. Vasilije Krestić nije dorastao njihovoj veličini i njihovim zaslugama. Pre nego što uputite grumen blata na najvrednije arhijereje koje Srpska pravoslavna Crkva ima setite se Hristovih reči: "Sve će se ljudima oprostiti osim hule na Duha Svetoga". Upitao sam jednom prilikom blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija da mi rastumači šta znače te Isusove reči, šta je to hula na Duha Svetog. Odgovorio mi je Đedo: to je kad neko napadne Crkvu i proglasi je za zlu, i kad Božijeg pomazanika ispunjenog Duhom Svetim nazove zlim imenom. Ono što su Demokrate radile Amfilohiju, to sad vi radite Porfiriju i Jovanu.

Nedostojni Sinod SPC i Nedostojni Patrijarh Peric su postali eksponent i izvodjac radova ( to vise i ne kriju) zlokobne dobro osmisljene NATO obavestajne operacije koja za cilj ima “ preumljivanje” Srpskog naroda i dobrovoljnu predaju KIM a nakon toga i Republike Srpske u ruke zemalja NATO pakta!

Crne misli, crne asocijacije i što je najgore - crna stvarnost. Čitam tekst, čitam komentare i samom sebi stojim u grlu. Zar je moguće? Zar je OVO istina? A jeste! Već duže je osećam.
Asociram nekakvu knjigu - psihološku studiju koju sam pročitao u ranoj mladosti i bio zgranut. Tema je bila psihološki aspekti samoubistva. Neverovatni primeri koji pokazuju koliko samoubica može da mrzi samog sebe. Jedan je nesrećnik, sećam se, svoju glavu zario u vrelu rernu peći i tako ostao do svoje smrti... (Čitava paleta različitih smrti pojedinaca.)
Kada pojedinac želi svoju smrt, onda mu izgleda ne nedostaju mašta i kreativnost. Ali kada jedan narod odluči da se ubije, onda on ima mnoštvo i to samom sebi najeminentnijih pomagača.
Da je onaj mučenik svojevremeno odlučio da živi i da je zalupio vrata rerne... Ali kada bi narod odlučio da živi, a ne da se ubija, mnogo šta bi morao da zalupi...!!!
(Profesore Krestiću, hvala i duboko poštovanje na čestitom stavu i hrabroj borbi! Dugo vi nama živite!)

Krestić spašava dušu svoju. Čemu se Porfirije nada, to samo on zna.